– оригиналне научне радове,
– прегледне радове,
– осврте и
– приказе књига.
Часопис Азијске свеске је доступан у режиму отвореног приступа и не наплаћује никакве трошкове објављивања.
Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке Републике Србије.
Радови морају бити написани на енглеском језику са апстрактима на српском језику.
Часопис има једну свеску годишње.
У часопису Азијске свеске објављују се радови из следећих области: политичке науке, (међународна) политичка економија, међународни односи, регионалне студије Азије.
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније ид а се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти код наслова рада.
Рад који је већ објављен у другом часопису, штампаном или електронском, доступан јавности путем интернета и на друге начине, не може бити прештампан у часопису Азијске свеске.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Осврти и прикази морају бити прецизни и објективни.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. У случају приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без њихове сагласности, часопис Српска политичка мисао објављује исправку или повлачење рада и јасно наводи да је до грешке дошло кривицом аутора.
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике.
Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће: дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника); копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени. Ако се установи даје рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова.
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да хитно о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Предавањем рукописа Редакцији часописа Азијске свеске аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
Главни и одговорни уредник часописа Азијске свеске доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима.
У редовним околностима, Редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст након провере техничке усклађености са Упутством за ауторе и након састанка Редакције и доношења одлуке да ли се рад уклапа у теме које су планиране за објављивање у наредним бројевима часописа, те добијених рецензија.
Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и о судбини рукописа одлучује Редакција часописа. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова Редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови Редакције дужнису да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.
Главни и одговорни уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Уредник и чланови Редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Уредници и чланови Редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Приликом разрешавања спорних ситуација Редакција часописа Азијске свеске се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа. Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стилна учног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да се исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе хитно обавести уредника.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Примљени радови подлежу рецензији. Сваки рад се рецензира од стране једног рецензента. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.
Рецензија је обострано анонимна: идентитет аутора је непознат рецензентима и обрнуто. Рок за рецензирање је 30 дана од пријема рада.
Избор рецензената спада у дискрециона права главног и одговорног уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада.
Главни и одговорни уредник шаље поднесени рад рецензентима, стручњацима за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша.
Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије. Ауторима се препоручује да приликом писања радова избегавају формулације које би могле откритињихов идентитет.
Уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Такође, главни и одговорни уредник и/или Редакција могу да донесу одлуку без тражења мишљења додатних рецензената. Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописа.
Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. Услучају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, Редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, главни и одговорни уредник ће тражити мишљење других рецензената.
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и члановаРедакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.